Kako spasiti izbrisane fajlove sa Linuxa?
madcamin IT blogSinoć sam se tako jako lupio šakom po čelu da mi je glava zvonila pola sata. Zašto? Uspeo sam da izbrišem jedinu verziju fajla u kome vodim neku evidenciju. U pitanju je LibreOffice Calc dokument iliti ods fajl. Naravno nisam ga obrisao samo pomoću delete, već koristeći kombinaciju tastera Shift+Delete. Takozvano trajno brisanje. Odmah sam se bacio u potragu za odgovarajućim aplikacijama koje bi mi pomogle da spasim što se spasiti može.Prvo što sam imao sreće je to što sam na vreme primetio da sam izbrisao fajl. Ponovo me je poslužila sreća, jer nisam ništa zapisivao na hard disk od momenta kada sam obrisao taj bitan fajl. Tragajući po internetu kako da iskušam sreću i po treći put naišao sam na tri alata: Scalpel, Foremost i Photorec. Kako sam na njih nailazio baš ovim redom odlučio sam da prvo probam Scalpel, jer mi se način na koji on radi. Udaljem upoznavanju sa Scalpelom saznao sam da je on fork Foremost-a. Jedan od saveta kod “oporavka” izbrisanih fajlova je unmountov
Libre – časopis o slobodnom software-u
Vladimir KontićLibre je nekomercijalni časopis u kojem se piše o raznim IT temama, izlazi jednom mjesečno i to na oba pisma, latiničnom i ćiriličnom. Probni broj je izašao još u maju, a posljednji (treći) prije neki dan. Pročitao sam svaki dio i pošto sam zaista oduševljen ovim projektom, morao sam napisati članak o časopisu na blogu Sve je veoma lijepo odradjeno, članci su smješteni u više kategorija, a ne fali ni humora i dobrih viceva koji se nalaze na posljednjim stranama. Da pogledate sajt časopisa idite na https://libre.lugons.org/ . Tu možete preuzeti najnovije izdanje, a i pogledati predhodne brojeve u arhivi. Takodje, postoji mogućnost da i vi učestvujete u kreiranju sadržaja LIBRE-a! Ukoliko napišete neki zanimljiv članak o slobodnom softveru, pošaljite ga redakciji časopisa, pa ukoliko je dovoljno dobar oni će ga objaviti u sledećem broju. Ako pak znate da radite prelom u Scribusu, onda možete pomoći u lekturi, dizajnu i grafici. Idite na https://libre.lugons.org/index.php/pridruzi
Firefox – prethodna strana pomoću backspace
madcamin IT blogAko se dobro sećam ako pritisnete backspace na Vašoj tastaturi dok radite u Mozilla Firefox web browseru, a u okviru Windows operativnog sistema, vratićete se na prethodno posećenu internet stranu. Radeći to u okviru Linux operativnog sistema nećete imati nikakvih rezultata. Evo kratkog uputstva kako da to sebi, a zašto ne i drugima, omogućite. U address baru svog web browsera ukucajte about:config i potvrdite da ćete biti oprezni. U search polju ukucajte browser.backspace_action i kolonu Value promenite na 0. Probajte da li je korekcija uspešno izvršena.
Ubuntu i obrazovanje
Za Џ obrazovanUbuntu je operativni sistem otvorenog koda (open source) koji je besplatno dostupan (troškove izrade ne nadoknađuje korisnik) i stalno se unapređuje, a svaka nova verzija je takođe dostupna bez nadoknade. Naravno, malo znači činjenica da je operativni sistem besplatan za “skidanje”, ukoliko se ispostavi da je neupotrebljiv. Ubuntu je daleko od toga, jer je jedan od najstabilnijih operativnih sistema, za koji gotovo ne postoje virusi ili drugi opasni softveri, konstantno se unapređuje od globalne zajednice programera i pruža sve uobičajene opcije korisnicima, a snalaženje u operativnom okruženju je oslonjeno na navike sa drugim operativnim sistemima pa je dodatni trening nepotreban. Svaki softver iz MS Office paketa (Word, Excel itd) ima svoj open source pandan u besplatnom za preuzimanje OpenOffice-u. Fajlovi kreirani u bilo kom od ovih softvera su čitljivi i u potpunosti upotrebljivi u Ubuntu-u, pa je na pr. u Writer-u, open source ogledalu Word-a, moguće otvoriti i uređivati .docx f
Računar veličine USB memorije dostupan svima
Opet na istom mestuPre par minuta sam video nešto što me je oduševilo! Neki fenomenalni ljudi su napravili prototip računara veličine USB memorijskog štapića. Proračun je da će koštati 15-25 funti i da će moći da bude dostupan širokom krugu ljudi u narednih dvanaest meseci! Ovi dobri ljudi ciljaju na distribuiranje ovih uređaja školama – cilj je da svako dete, a ne samo ona imućnija u razredu imaju pristup internetu, informacijama, da imaju mogućnost da se oprobaju u kreativnim poslovima vezanim za računar – dizajn, programiranje itd. Ima li lepše ideje? Zamislite sve one kompjutersje magove koji nikada nisu to postali jer nisu imali šansu? Jako lepa vest! Evo članka sa video prilogom: http://www.bbc.co.uk/news/technology-13292450
Google odustaje od podrške H.264 video kodeku u Chrome-u
Online TržišteNeobičan potez koji je Google objavio na svom blogu začudio je mnoge. Google je izjavio da će uskoro prestati podržavati H.264 video kodek u Chrome pregledniku. Umjesto toga, samo će podržati open-source tehnologije, kao što su vlasti WebM (sa VP8 kodekom) i open-source Theora video kodek koji se koristi u Firefox-u. Google je objavio WebM projekt u svibnju prošle godine, zajedno sa partnerima, Mozilla i Opera (Apple se oslanja na H.264 u svojoj misiji usmjerenoj protiv Flash-a). Razlog za čuđenje je taj da je H.264 video codec široko prihvaćen, između ostaloga koristi se i na YouTube. Međutim, svaki puta kada se korisiti moraju se platiti prava MPEG LA, koji je vlasnik H.264. Iako bi u neku ruku odluka Googla mogla biti dobra, sa druge strane Google je odbacio H.264 sa namjerom da omogući otvorenu inovaciju ali s druge strane Google još uvijek u svom Chrome pregledniku koristi Flash (koji koristi H.264 za video). Koje je opravdanje Google-u da uskrati podršku H.264, ali ne i Flash-u?
Social Media događaji u Laktašima
Saopštenja za javnostKUL Social je dogadaj planiran od 19 do 22 septembra ove godine u Laktašima pored Banjaluke, BiH. Ovaj događaj je zamišljen kao holistički Social Media “melting pot” koji ce ukljičivati širok raspon tema prezentiranih od strane govornika iz različitih zemalja i kultura, i koji imaju zajedničku strast za ono sto znamo kao “Social Media”. Teme će biti blogging, pod-casting, “tamna strana web-a”, open source softveri, elektronska komunikacija, sloboda govora žurnalista i mnogo toga više. Preuzeto sa PRObjave.com
Ninite – jednostavna i brza instalacija programa
Cvrle's BlogVeoma jednostavna instalacija programa, koja može da vam uštedi dosta vremena. U pitanju je sajt Ninite na kome se nalazi veliki broj freeware i open source programa. Veoma je jednostavan za korišćenje. Potrebno je izabrati programe koje želite da instalirajte i na kraju pritisnete na dugme Get Installer koji se nalazi pri dnu stranice. Posle preuzimanja ovog fajla, potrebno je pokrenuti aplikaciju koja će krenuti sa skidanjem i instaliranjem izabranih programa. Ukoliko vam ovo nije dovoljno na ovoj stranici možete naći detaljan opis, kako se ova usluga koristi. Sve se nalazi na ovoj adresi: http://ninite.com/ . I da ne zaboravim, za sve ovo vam je potrebna brza konekcija, znači korisnici koji se na internet konektuju preko dial-up-a mogu da zaborave na ovu mogućnost, dok ostali korisnici brzog interneta (adsl, kablovski, wifi,…) mogu veoma lepo da iskoriste ovu veoma interesantu uslugu i uštede sebi vreme.
Slobodan softver na srpskom jeziku
G E DZ E T IMinistarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je nedavno u Privrednoj komori Srbije predstavilo projekat lokalizacije slobodnog softvera. Zašto je ovo bitno? Već smo govorili o tome da je Poreska uprava Srbije najavila da će od 5. decembra 2007. početi kontrolu softvera kod poreskih obveznika, i da je za neovlašćeno korišćenje softvera propisana kazna do 3 miliona dinara za pravno lice. Postavlja se pitanje da li morate da platite legalan softver da bi ga koristili? Odgovor je: Ne morate. Legalan, siguran softver možete imati, a da ne morate platiti dinar za njega. Možete koristiti softvere otvorenog koda. Da bi ljudima u Srbiji još više približili slobodan softver Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je neke od osnovnih programa lokalizovalo tj. prevelo na srpski. Rezultat ovog projekta su domaće verzije svima potrebnih programa, besplatne za upotrebu i dostupne svima. U pitanju su operativni sistem Fedora 8, Open Office, Mozilla Firefox i Mozilla Thunderb
Razvoj Linux OS-a
Old WizardOvaj film prati istoriju GNU, Linux, open source i pokreta za slobodan software. Za mene je bio inspirativan jer pokazuje želju ljudi da urade nešto veliko za opšte dobro. Evo jedne od zanimljivosti: 1991: Verzija 0.01 Linux ima 10.000 linija koda i jednog korisnika 1992: Verzija 0.96 Linux ima 40.000 linija koda i 1.000 korisnika 1997: Verzija 2.1 Linuxa ima 800.000 linija koda i 3.5 miliona korisnika 1998: Verzija 2.110 Linuxa ima 1.5 miliona linija koda i 7.5 miliona korisnika 1999: Verzija 2.2 Linuxa ima 12 miliona korisnika (Izvor: http://schlitt.info/applications/blog/index.php?/archives/578-Revolution-OS.html )
